Informatika

Opis programa


Studijski program Informatika (oznaka: IA) obuhvata diplomske studije iz polja računarskih nauka na Univerzitetu u Novom Sadu, koje se izvode na Prirodno-matematičkom fakultetu. Njihovo trajanje je 2 godine, ukupna vrednost studija je 120 ESPB, a po njihovom završetku se stiče zvanje prvog stepena diplomirani informatičar - master. Kurikulumom programa se definiše 4 obavezna predmeta + završni (master) rad. Izborom jednog od tri ponuđena izborna modula student može da se opredeli za izučavanje oblasti informatike koje su aktuelne u softverskoj industriji (izborni modul: Računarske nauke), za izborni modul Nastava informatike, koji priprema studenta za poziv nastavnika i pored informatičkih, sadrži i metodičke sadržaje, ili za modul Teorijska informatika, koji je usmeren ka dubljem izučavanju teorijskih osnova informatike.
Svaki od izbornih modula, pored obaveznih predmeta, poseduje svoju grupu izbornih predmeta, tako da svaki student individualno može da u određenoj meri prilagodi studijski program prema svojim željama i sklonostima.

 

Da bi student završio master studije, potrebno je da položi ispite iz svih obaveznih predmeta i da sakupi najmanje 120 ESPB.

Svrha studijskog programa je zavisna od izbornog modula za koji se student opredeli:

  • Računarske nauke – obrazovanje informatičara koji poseduju savremena, visokotehnološka znanja, koja se zahtevaju u informatičkoj industriji, gde realizacija istraživačkih i razvojnih projekata podrazumeva rešavanje praktičnih problema uz korišćenje naprednih informatičkih i matematičkih tehnika,
  • Nastava informatike – obrazovanje nastavnog kadra iz oblasti informatike u osnovnim i srednjim školama,
  • Teorijska informatika – obrazovanje informatičara-istraživača, koji se kasnije dalje usavršavaju u naučno-istraživačkom radu na univerzitetima i naučnim institutima.

Usvajanje naprednih znanja iz oblasti informatike. U zavisnosti od izabranog modula, naglasak se stavlja na:

 

  • softversko inženjerstvo, informacione sisteme, programske jezike i neke oblasti veštačke inteligencije (izborni modul Računarske nauke);
  • metodiku, pedagogiju, psihologiju, etiku i istoriju informatike, kao i na praktičan rad na izradi informatičkih projekata (izborni modul Nastava informatike);
  • teorijske osnove informatike, što uključuje i određeni broj matematičkih predmeta na čijim principima se zasniva moderna informatika (izborni modul Teorijska informatika).

Nastava


Nastava se na predavanjima izvodi frontalno, uglavnom uz upotrebu računara, gde je to potrebno. Praktične vežbe se izvode u računarskim učionicama, a većina materijala je studentima dostupna preko lokalne računarske mreže Departmana za matematiku i informatiku i preko Interneta. Pored toga, predviđen je i samostalan rad studenata, koji se realizuje u vidu izrade seminarskih radova, projekata i slično.

Ciljevi studijskog programa


Studijski program ima jasno definisane ciljeve.

  • Obrazovanje svestranih stručnjaka iz oblasti informatike, koji će biti u stanju da učestvuju u radu softverskih timova; da rade kao predavači u osnovnim i srednjim školama i da daju doprinos izučavanju informatičkih nauka, kao i da rešavaju nestandardne probleme koji se javljaju u informatičkoj praksi.
  • Od studenata se očekuje da razviju logičko mišljenje, precizno izražavanje, prilagodljivost novim situacijama i sposobnost primene teorijskih znanja u praksi.
  • Usvajanje znanja iz oblasti društvenih nauka, poput pedagogije, privatnosti, etike i društvene odgovornosti, koja se primenjuju u svakodnevnom radu informatičara.

Kompetencije diplomiranih studenata


Savladavanjem  studijskog programa  student  stiče  opšte  i  predmetno-specifične sposobnosti koje su u funkciji kvalitetnog obavljanja stručne, naučne i umetničke delatnosti.

U zavisnosti od odabranog modula, diplomirani informatičar će biti osposobljen za:

  • samostalan i timski praktičan rad u oblasti softverskog inženjerstva i razvoja informacionih sistema;
  • razvoj softverske podrške u određenim oblastima matematike (numerička matematika, verovatnoća i statistika, diferencijalne jednačine, fazi sistemi itd.);
  • uspešno izvođenje nastave informatike u osnovnim i srednjim školama, uz primenu savremenih nastavnih metoda;
  • naučno-istraživačku delatnost na univerzitetima i naučnim institutima, učestvovanje u realizaciji projekata u industriji i samostalan naučni rad.

Uspešan student će po završetku ovog programa u celosti ovladati konceptima i teorijskim postavkama informatičkih nauka, a steći će i obrazovanje iz srodnih oblasti matematičkih i društvenih nauka, koje će mu omogućiti kako samostalan rad, tako i učestvovanje u radu informatičkih ili interdisciplinarnih timova, kako na teorijskom planu, tako i u praksi. Uspešni studenti koji su se opredelili za izborni modul Nastava informatike će steći niz teorijskih i praktičnih znanja koja će ih osposobiti za izvođenje nastave informatike uz poznavanje savremenih trendova u informatici i upotrebu savremenih informacionih tehnologija i opreme.